Ватрогасно-спасилачке јединице

Организоване су као бригаде, батаљони, чете, водови, одељења и групе. У зависности од места у коме се налазе је систематизован и број њихових припадника, који се константно увежбавају за разне ситуације и по дојави излазе из јединице потпуно опремљени за мање од 45 секунди. Њихови припадници морају да испуњавају све прописе из закона о полицији (службени гласник Републике Србије 101/2005) при запослењу да нису старији од 27 година за раднике са средњом стручном спремом, до 30 година са вишом и високом стручном спремом. Да кандидат нема двојно држављанство, да је одслужио војну обавезу под оружјем, да није прекршајно ни кривично осуђиван на безусловну казну затвора дужу од три месеца, да се против кандидата не води кривични поступак и да испуњава психо-физичке услове за рад у полицији (лекарско уверење). Приправнички стаж траје девет месеци од тога (шест месеци на пробном раду у ватрогасној јединици, а три месеца на организованој стручној обуци) после тога приправник полаже стручни државни испит, и распоређује се на рад у својој матичној јединици где је конкурисао и заснива стални радни однос, на месту сходно његовој стручној спреми.

Извиђање Борове шуме 2 март(

30 км пешаченња

  

 Одмор после пешачења

Роштиљање у доброј атмосфери

  

 

ТОПЛОТНИ УДАР

Топлотни удар

Топлотни удар   је једна од најтежих компликација термичког стреса. До овог стања долази у условима повишене спољне температуре и високог процента релативне влажности ваздуха, као и код прегрејаности и дуготрајног мишићног рада. Услед интензивног излагања организма топлоти долази до отказивања терморегулаторних механизама, и у таквим случајевима телесна температура може нагло порасти и у размаку 10-15 минута достићи и преко 41°Ц. То је праћено неуролошком и општом телесном дисфункцијом. Претерана топлота денатурише протеине, дестабилизује фосфолипиде и липопротеине, што доводи до колапса кардиоваскуларног система, отказивања мишића и органа, конвулзија, коме и у најтежем случају до смрти.
Унос довољне количине течности основни је вид превенције топлотног удара

Топлотни удар се може појавити изненада, без претходних симптома исцрпљености врућином.

Симптоми топлотног удара су:   висока телесна температура (изнад 40°Ц), сува и врућа кожа, отежано дисање, тахикардија (160-180 откуцаја срца у минути), низак крвни притисак, вртоглавица, главобоља, умор, мучнина и повраћање, грчеви, несигуран ход, губитак свести, крв у урину или столици, одсуство знојења и сл.

Постоје две форме топлотног удара: извршни и класични. Извршни се чешће јавља код млађих особа, које се дужи временски период излажу физичким активностима при високим температурама ваздуха. То је и један од најчешћих узрока смрти младих спортиста. Класични топлотни удар се јавља код старијих особа (поготово хроничних болесника) и деце. Обично се јавља лети, услед наглог пораста температуре, јер је овим особама потребно више времена да се аклиматизују.

Лечење   се састоји у што бржем снижавању телесне температуре (уклањање сувишне одеће, дислоцирање оболелог у хлад или расхлађене просторије, квашење коже, излагање тела ваздушној струји, унос течности итд). Потребно је и хитно пружање лекарске помоћи, јер ово стање може узроковати трајни инвалидитет или смрт.

Топлотни удар је врло сличан сунчаници, с том разликом да не мора настати као последица директног излагања сунцу. Као основни вид превенције се препоручује избор одеће примерен климатским условима, редовна рехидратација, расхлађивање итд.


ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ

У пружању прве помоћи повређеној особи или нагло оболелој особи учествује низ субјеката који имају заједнички циљ - спасавање живота, спречавање настанка трајних последица и скраћење лечења и брз опоравак.
Остваривање овог циља је успешније ако је деловање свих оних који учествују у пружању помоћи повезано. Поступци пружања помоћи које сликовито називамо "карикама у ланцу спашавања" су: предузимање хитних мера за спасавање живота, позивање помоћи, пружање прве помоћи, интервенција хитне медицинске службе и болничко збрињавање.
Особа која пружа прву помоћ започиње спасавање живота и збрињавање повређеног, битно утиче на успешност предузетих мера у прве три "карике у ланцу спасавања".

Учење прве помоћи и редовна провера знања, помаже у јачању првих три "карика ланца спасавања".

1.Хитне мере за спасавање живота

Прва је и најбитнија карика у поступку спасавања живота, а укључује:
• проверу сигурности приступа месту несреће; 
• обележавање и осигуравање места несреће и заштиту повређених особа од могућег новог повређивања; 
• примену неодложних поступака прве помоћи:
- постављање особе без свести у стабилан бочни положај;
- предузимање мера оживљавања особе без свести која не показује знакове живота (особа не дише, срце не куца);
- заустављање крварења.

2. Позивање помоћи

Одмах обавестите службу Хитне помоћи 94. Ако је Хитну помоћ позвала друга особа, затражите од ње да Вам потврди је ли позив примљен и да ли стиже помоћ убрзо.
Приликом позивања Хитне помоћи потребно је:
• представити се и разговетно рећи своје име и презиме те напоменути да сте особа која пружа прву помоћ на месту несреће; 
• дати број телефона или мобилног апарата с којег зовете, то је важно за случај потребе поновне успоставе везе; 
• рећи оператеру с којим разговарате:
- где се несрећа догодила? (навести адресу, описати околину, дати што тачније и детаљније податке о месту догађаја);
- што се стварно догодило? (описати врсту и тежину несреће, могућу опасност од ватре, воде, гаса, отровних материја, посебних временских услова);
- број, пол и приближну старост повређених;
- о каквим се повредама ради? (просудите сами о врсти повреда, природи болести и стању повређених).
Чекајте даља питања или упутства, разговор завршава особа у Хитној служби. Потврдите да сте упутства разумели.

3. Пружање прве помоћи

Док чекате Хитну помоћ, осим поступака неопходне прве помоћи, примените и све остале поступке прве помоћи који су потребни. 
Придржавајте се правила: 
• "Пре свега не штетити"
• "Не чините више него што се од вас очекује"
Ако из неког разлога долазак Хитне помоћи није могућ, организујте одговарајући превоз до најближе здравствене установе. 
Првом помоћи не збрињавају се само повреде, већ се помоћ пружа и особи која је због задобијених повреда знатно психички и емотивно потресена. 
Такву особу охрабрујте!

4. Интервенција Хитне медицинске службе

5. Болничко збрињавање

ЗЕМЉОТРЕСИ

Земљотреси

ПРИСУТНА ОПАСНОСТ ЗА ВРЕМЕ И ПОСЛЕ ЗЕМЉОТРЕСА

Апарати, намештај и кућни производи могу се померати, падати и просипати.
Гасна, хемијска и електрична опасност је можда присутна.
Цурење гасне инсталације, оштећење или прскање пропан-бутан боца могу изазвати паљење или експлозију.
Барице воде или кућни апарати могу изазвати електрично пражњење.

ХЕМИЈСКА СРЕДСТВА

Обратите пажњу на лако запаљиве течности као што су бензин, средства за упаљаче или разређиваче јер се могу просути.
Просторије морају бити потпуно чисте а средства држати у добро проветреним просторијама.
Држите запаљиве течности далеко од извора топлоте.

ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА

Ако можете безбедно, идите до главног прекидача или разводне табле са осигурачима и искључите струју.
Обратите пажњу на спојеве који нису фиксирани за време и у току земљотреса.
Апарати или електрични прикључци могу изазвати пожарну опасност.
Претпоставите да су сви постављени каблови под напоном, укључујући и кабл за ТВ.
Прегледајте и по потреби замените испуцале и напрсле продужне каблове, каблове од апарата, оштећене утикаче или прекидаче.
Апарати који емитују дим или варницу морају бити проверени или замењени.
Незаштићени одушци и жаришта могу поспешити пожар и угрозити вашу безбедност.

ГАС У КУЋИ

Помиришите и ослушните. Уколико сте сигурни да гас истиче, сместа напустите просторију и оставите отворена врата.
Никада не палите шибице или упаљач. Било каква варница или пламен могу изазвати експлозију.
Пре него поново пустите гас позовите стручно лице да провери целу инсталацију.

АГРЕГАТИ

Пратите инструкције које су дате у упутству за употребу, кад користите агрегат
Користите агрегате или друге уређаје овог типа изван куће. Угљен моноксид (ЦО) је отрован гас и може врло брзо да испуни просторију
Користите поравилно димензинисан (одређеног пресека) кабл за прикључак. Преоптерећен кабл се греје и може изазвати пожар.
Никада не провлачите кабл испод ћебета, покривача или тепиха јер ће свако оштећење кабла остати непримећено.
Никада не повезујте генератор са другим изворима енергије као што је нпр. електрична енергија у кући, због повратног ефекта.

ЗАГРЕВАЊЕ У СТАНУ

Не користите рерну од шпорета за загревање стана. Тиме повећавате пожарни ризик и могућност за појаву отровоног дима.
Алтернативно загревање (пећи и сл…) захтева слободан простор око себе. Запаљиве ствари држите најмање 1м удаљене од пећи.
Уколико користите пећи са термостатом будите сигурни да су исправни. Они служе да аутоматски угасе пећ, односно да не дође до прегревања и паљења истог.
Користите само гориво које је произвођач предвидео за ту врсту пећи.
Никада не доливајте гориво уколико пећ гори или је још врућа.
Будите сигурни да је пећ на дрва правилно постављена и најмање 1м далеко од запаљивих материјала. Обездедите добар одушак и вентилацију.
Користите стакло или метал са предње стране пећи као превентиву, да искрице и пламен не би запалиле тепих, намештај или друге запаљиве ствари.

И НЕ ЗАБОРАВИТЕ…

Будите опрезни када користите свеће. Држите пламен даље од запаљивих материјала и изван домашаја деце.
Димни јављачи би морали бити инсталирани на сваком спрату куће
Сви димни јављачи се морају проверавати једном месечно, а батерије замениити новим најмање једном годишње.
Уколико се у близини вас налази хидрант, држите га чистим и исправним и омогућите лак прилаз ватрогасцима.

КЛИЗИШТА

КЛИЗИШТА

ПРИСУТНА ОПАСНОСТ ЗА ВРЕМЕ И ПОСЛЕ ЗЕМЉОТРЕСА

Апарати, намештај и кућни производи могу се померати, падати и просипати.
Гасна, хемијска и електрична опасност је можда присутна.
Цурење гасне инсталације, оштећење или прскање пропан-бутан боца м
Почетак 2006. године у нашој земљи је обележила активација великог броја клизишта. Штете које су она изазвала биле су огромне. Узроковала су чак и расељавање целих делова насеља. О клизиштима се пуно причало у медијима, међутим, прича о клизиштима је ипак остала на неки начин недоречена.
Србија спада у подручја прилично угрожена овом појавом. Око 30% наше земље је подложно клизиштима. Само на територији Београда постоји више од 750 клизишта а у Србији чак око 36 000. У Београду у угроженија подручја спадају Карабурма, Миријево и делови Звездаре.
Клизишта су међутим и глобални проблем. Јављају се широм света. Процењује се да у свету на годишњем нивоу штета изазвана клизиштима прелази више милијарди долара. Такође сваке године у свету од ове појаве страда на хиљаде људи. Да би се штете умањиле, важно је упознати се са овом елементарном непогодом и избегавати градњу на угроженом подручју.

ПОЈАМ КЛИЗИШТА 

Под клизиштем подразумевамо стеновиту или растреситу масу која одвојена од подлоге, под утицајем гравитације, клизи по клизној површини. Клизишта представљају један од видова ерозије. На клизишту можемо издвојити више делова:
1. Ожиљци
2. Клизна површина
3. Тело
4. Увала
5. Трбух
6. Ножица клизишта

1. Ожиљци су у време активности клизишта обично његов најупадљивији део. Они представљају једини видљиви део клизне површи. На следећим сликама су два примера “ожиљака” у селу Богдање код Трстеника.
2. Клизна површина је површина по којој је дошло до клижења. Као што је већ поменуто, једини видљиви део клизне површине је у зони ожиљка. Дубина клизне површи може да буде и до неколико десетина метара.
3. Под телом клизишта подразумевамо, материјал покренут клижењам. Понекад се за тело клизишта употребљава и термин: клизна маса
4. Увала је депресија која се јавља на телу клизишта, непосредно иза ожиљка. У депресији се често задржава вода што драстично повећава ризик од новог покретања клизишта. На следећој слици се види увала у виду барице на клизишту у Богдању. ( Код неких врста клизишта овај део не постоји).
5. Трбух клизишта је највиши део на телу клизишта. Јавља се испред увале. ( Код неких врста клизишта овај део није могуце издвојити).
6. Ножица је доњи део тела клизишта. Налази се на супротној страни од ожиљка. Њу за разлику од ожиљка, није увек лако приметити.
Клизишта се најлакше препознају по ожиљцима. Међутим, постоје и други знаци клизишта. 
Валовите падине, накривљена стабла или бандере, пукотине на путевима и на зградама, могу да буду индикатор клизишта. На следећим сликама је дато неколико примера из Богдања.

ВРСТЕ КЛИЗИШТА 

Поделу клизишта је могуће извршити на основу различитих карактеристика. Могуће их је поделити на основу: структуре падине, места постанка, начина кретања, дубине клизне површи, итд.
Према дубини клизне површине деле се на:
1. Површинска ( до 1м дубине),
2. Плитка ( до 5м ),
3. Дубока ( до 20м ) и
4. Врло дубока ( преко 20м ).
Према начину постанка могу се поделити на:
1. Делапсивна ( настају подкопавањем дна падине и развијају се према врху ),
2. Детрузивна ( настају на вишим деловима падине и вршећи притисак на падину испод себе, развијају се према подножју.
На основу облика клизне површине, рељефа и начина кретања Богнар (1996) издваја:
1. Слојна клизишта
2. Ротациона
3. Степеничаста
4. Блоковска
5. Поточаста

САНАЦИЈА И ПРЕВЕНЦИЈА 

Показало се да је много јефтиније и ефикасније предупредити клизиста него их касније санирати. Главна мера превенције је елиминисање фактора настанка клизишта. Пошто је вода један од главних фактора клизишта, треба посветити посебну пажњу одводњавања терена склоних овој појави.
У том циљу, у урбаним срединама се мора водити рачуна о изградњи одговарајућег канализационог система. Септичке јаме и неисправне канализације, дестабилизују терен. Тамо где је то могуће треба садити вегетацију која има велику способност апсорпције сувишне влаге из тла (нпр. топола).
Шуме имају способноста да стабилизују тло и својим корењем. Међутим, вегетација није од превелике помоћи код великих клизишта, јер клизна површина клизишта може да буде на дубини већој од дубине корења. Тада долази до покретања целих шума. Клизишта у шумама су праћена накривљивањем дрвећа и та појава се назива "пијана шума".
Кад дође до покретања клизишта, у неким случајевима није могуће извршити санацију док се клизишта не зауставе. У борби против клизишта, најчешће се врше раскопавања, побадају се шипови, граде потпорни зидови и врши се дренажа ( одводњавање ) терена. Недавно је патентирана и нова метода санације заснована на замени јона натријума у глинама, помоћу струје, ткз. "јонска метода" др Љубинка Илића.

ПОПЛАВЕ

ПОПЛАВЕ

Шта можете да очекујете од поплава?

Обавестите се у локалном штабу, да ли је подручје у коме живите подложно поплавама,
Ако киша интензивно пада сатима или пада непрестано данима, будите спремни за поплаву,
Слушајте локалне радио и телевизијске станице због информација о поплавама,

МИНИМИЗУЈТЕ ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ШТЕТЕ ОД ПОПЛАВА:

Подигните намештај, бојлере, електричне кућне и остале уређаје на виши ниво ако се налазе у области куће који може бити поплављен.
ПОПЛАВА може да се развија од неколико минута, до неколико дана. Зависи од терена.
Припремите план за евакуацију у случају поплава.

Припремите:

залихе воде, хране, лекова, одеће и обуће, неопходну опрему за евакуацију као и план евакуације кућних љубимаца и/или домаћих животиња.

***