ТОПЛОТНИ УДАР

Топлотни удар

Топлотни удар   је једна од најтежих компликација термичког стреса. До овог стања долази у условима повишене спољне температуре и високог процента релативне влажности ваздуха, као и код прегрејаности и дуготрајног мишићног рада. Услед интензивног излагања организма топлоти долази до отказивања терморегулаторних механизама, и у таквим случајевима телесна температура може нагло порасти и у размаку 10-15 минута достићи и преко 41°Ц. То је праћено неуролошком и општом телесном дисфункцијом. Претерана топлота денатурише протеине, дестабилизује фосфолипиде и липопротеине, што доводи до колапса кардиоваскуларног система, отказивања мишића и органа, конвулзија, коме и у најтежем случају до смрти.
Унос довољне количине течности основни је вид превенције топлотног удара

Топлотни удар се може појавити изненада, без претходних симптома исцрпљености врућином.

Симптоми топлотног удара су:   висока телесна температура (изнад 40°Ц), сува и врућа кожа, отежано дисање, тахикардија (160-180 откуцаја срца у минути), низак крвни притисак, вртоглавица, главобоља, умор, мучнина и повраћање, грчеви, несигуран ход, губитак свести, крв у урину или столици, одсуство знојења и сл.

Постоје две форме топлотног удара: извршни и класични. Извршни се чешће јавља код млађих особа, које се дужи временски период излажу физичким активностима при високим температурама ваздуха. То је и један од најчешћих узрока смрти младих спортиста. Класични топлотни удар се јавља код старијих особа (поготово хроничних болесника) и деце. Обично се јавља лети, услед наглог пораста температуре, јер је овим особама потребно више времена да се аклиматизују.

Лечење   се састоји у што бржем снижавању телесне температуре (уклањање сувишне одеће, дислоцирање оболелог у хлад или расхлађене просторије, квашење коже, излагање тела ваздушној струји, унос течности итд). Потребно је и хитно пружање лекарске помоћи, јер ово стање може узроковати трајни инвалидитет или смрт.

Топлотни удар је врло сличан сунчаници, с том разликом да не мора настати као последица директног излагања сунцу. Као основни вид превенције се препоручује избор одеће примерен климатским условима, редовна рехидратација, расхлађивање итд.


ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ

У пружању прве помоћи повређеној особи или нагло оболелој особи учествује низ субјеката који имају заједнички циљ - спасавање живота, спречавање настанка трајних последица и скраћење лечења и брз опоравак.
Остваривање овог циља је успешније ако је деловање свих оних који учествују у пружању помоћи повезано. Поступци пружања помоћи које сликовито називамо "карикама у ланцу спашавања" су: предузимање хитних мера за спасавање живота, позивање помоћи, пружање прве помоћи, интервенција хитне медицинске службе и болничко збрињавање.
Особа која пружа прву помоћ започиње спасавање живота и збрињавање повређеног, битно утиче на успешност предузетих мера у прве три "карике у ланцу спасавања".

Учење прве помоћи и редовна провера знања, помаже у јачању првих три "карика ланца спасавања".

1.Хитне мере за спасавање живота

Прва је и најбитнија карика у поступку спасавања живота, а укључује:
• проверу сигурности приступа месту несреће; 
• обележавање и осигуравање места несреће и заштиту повређених особа од могућег новог повређивања; 
• примену неодложних поступака прве помоћи:
- постављање особе без свести у стабилан бочни положај;
- предузимање мера оживљавања особе без свести која не показује знакове живота (особа не дише, срце не куца);
- заустављање крварења.

2. Позивање помоћи

Одмах обавестите службу Хитне помоћи 94. Ако је Хитну помоћ позвала друга особа, затражите од ње да Вам потврди је ли позив примљен и да ли стиже помоћ убрзо.
Приликом позивања Хитне помоћи потребно је:
• представити се и разговетно рећи своје име и презиме те напоменути да сте особа која пружа прву помоћ на месту несреће; 
• дати број телефона или мобилног апарата с којег зовете, то је важно за случај потребе поновне успоставе везе; 
• рећи оператеру с којим разговарате:
- где се несрећа догодила? (навести адресу, описати околину, дати што тачније и детаљније податке о месту догађаја);
- што се стварно догодило? (описати врсту и тежину несреће, могућу опасност од ватре, воде, гаса, отровних материја, посебних временских услова);
- број, пол и приближну старост повређених;
- о каквим се повредама ради? (просудите сами о врсти повреда, природи болести и стању повређених).
Чекајте даља питања или упутства, разговор завршава особа у Хитној служби. Потврдите да сте упутства разумели.

3. Пружање прве помоћи

Док чекате Хитну помоћ, осим поступака неопходне прве помоћи, примените и све остале поступке прве помоћи који су потребни. 
Придржавајте се правила: 
• "Пре свега не штетити"
• "Не чините више него што се од вас очекује"
Ако из неког разлога долазак Хитне помоћи није могућ, организујте одговарајући превоз до најближе здравствене установе. 
Првом помоћи не збрињавају се само повреде, већ се помоћ пружа и особи која је због задобијених повреда знатно психички и емотивно потресена. 
Такву особу охрабрујте!

4. Интервенција Хитне медицинске службе

5. Болничко збрињавање